Svaki treći radnik u Srbiji ne prima platu ili mu zarada kasni nekoliko meseci, dok oko 35.000 ljudi mesečno od firme dobija manje od 21.000 dinara, koliko iznosi zakonski minimalac. Inspekciji rada redovno stižu pritužbe građana, ali inspektori priznaju da država i dalje nema dobar mehanizam da natera firme da plaćaju zaposlene.Zaposleni koji mesecima ne primaju platu treba da se obrate inspektorima rada, koji će onda rešenjem naložiti poslodavcu da isplati zarade i protiv njega podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Međutim, i državi su ruke vezane jer prekršajna prijava ne može da natera gazde da ispune obaveze ako firma nema para na računu.
Svaki treći radnik u Srbiji ne prima platu ili mu zarada kasni nekoliko meseci, dok oko 35.000 ljudi mesečno od firme dobija manje od 21.000 dinara, koliko iznosi zakonski minimalac.
Inspekciji rada redovno stižu pritužbe građana, ali inspektori priznaju da država i dalje nema dobar mehanizam da natera firme da plaćaju zaposlene.
- Zaposleni koji mesecima ne primaju platu treba da se obrate inspektorima rada, koji će onda rešenjem naložiti poslodavcu da isplati zarade i protiv njega podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Međutim, i državi su ruke vezane jer prekršajna prijava ne može da natera gazde da ispune obaveze ako firma nema para na računu - kaže za „Blic“ Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.
Iako je intervencija država malo kome od zaposlenih pomogla, inspektori rada uredno prijavljuju neodgovorne poslodavce.
U prošloj godini podneli su 2.318 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izrekli 1.078 novčanih kazni. Oko 40 odsto njih odnosi se na prijave zbog neisplaćivanja zarada. Do septembra ove godine, podneli su 1.957 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
- Zaposleni u firmama koje nisu u statusu restrukturiranja imaju male šanse da ikad dobiju zaostale plate - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.